Besplatna poslovna ideja, ima li zainteresovanih?
Pre nekoliko godina bio sam gost predavač na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, i na kraju predavanja, u takozvanom delu „pitanja i odgovori“, pitao sam studente kakve bi poslovne ideje predstavili potencijalnom investitoru (da sam taj investitor ja). Oduvek mi je bila draga ideja da u Beogradu napravim neku vrstu organizacije „poslovnih anđela“ ili rizičnog kapitala. Finansijske i poslovne institucije u mojoj zemlji ne pružaju podršku preduzetništvu mladim ljudima koji žele da se bave biznisom… pa je to bila moja motivacija za pitanje. Studenti su predložili 4 ideje: 1) otvaranje kafića (što je razumljivo, s obzirom na to da neki studenti, siguran sam, tokom studija provedu gomilu sati po kafićima); 2) otvaranje pekare (popularno mesto za brzu hranu u Beogradu); 3) otvaranje prodavnice (moje predavanje je bilo o maloprodajnom tržištu, pa je to nekako podsvesno isplivalo); 4) učlanjenje u političku stranku (ova je bila zabavna, ali se nije uklapala u moj „koncept povrata na uloženo vreme“). Bio sam neprijatno iznenađen da sam u eri interneta, digitalnih rešenja, društvenih mreža i aplikacija dobio ovako jednostavne ideje od diplomaca solidnog fakulteta (posle predavanja sam za to okrivio profesore, jer po mom mišljenju problem nije bio u kapacitetu, već u sposobnostima, odnosno u postavci fakulteta).
U svakom slučaju, tokom karijere imao sam niz poslovnih ideja. Neke sam realizovao, a neke nisam, iz više razloga. Glavni je bio što sam (sebično) mislio da ću u nekom trenutku moći da ih realizujem, ali neke ideje, iako je u pripremu uloženo dosta rada, ne bi izdržale dužinu reda za realizaciju. Zato ću u ovom tekstu podeliti jednu poslovnu ideju koju razvijam već neko vreme, i deo istraživanja potrošača koje je moja kompanija finansirala u pripremi za lansiranje.
Počnimo od jednog konkretnog trenda u ponašanju… Već godinama raste rad sa udaljene lokacije, rad bez fiksne lokacije i rad od kuće. Za to postoji nekoliko razloga (da ne pominjem efekat kovida 19, koji je trend ubrzao do maksimuma). Neki su vezani za zaposlene, koji žele više fleksibilnosti u načinu rada (nove frilenserske prilike, kao i potpuno novi model rada). Drugi su vezani za poslodavce, koji smatraju da je kancelarijski prostor u nekim industrijama jednostavno zastareo, ili samo trošak koji treba smanjiti. Sa novim tehnološkim rešenjima jasno je da ćemo ih sve više koristiti, a kancelarije sve manje. S druge strane, nisu svi ljudi stvoreni za samostalan rad, iz niza razloga, a navešću samo neke: dostupnost prostora za rad, samostalnost, društveni faktori itd. Zaključak: sve više ljudi samo odlučuje gde će i kako raditi i kako će se organizovati.
To je na kraju otvorilo novu industriju, takozvanu industriju „office hub“ ili „coworking“ prostora, koja služi potrebama ovih „digitalnih nomada“, kako ljudi koji koriste ove prostore često sebe nazivaju. Naravno, ove prostore ne koriste samo pojedinci, već i male kompanije, startapi, konferencije itd. Širom sveta već postoje veliki coworking centri, pa čak i regionalni i svetski lanci. Postoje i kompanije koje se obraćaju firmama kojima su potrebni mali radni prostori; navodim jednu za koju mislim da radi veoma dobar posao (https://www.office-hub.com/uk)
U CONSULT1 se ne fokusiramo samo na mala preduzeća, već na (a) pojedince koji već koriste coworking prostore i, još više, na (b) pojedince koji ne koriste ove prostore, nego trenutno uglavnom rade od kuće i ponekad na različitim mestima, sa svim prednostima i manama takvih navika. Naravno, ne zaboravljamo ni (c) male (i velike) kompanije. I kao i uvek kada počinjemo da gradimo novi posao, uz pomoć naših spoljnih partnera pravimo personu potrošača (pogledajte raniji tekst na ovu temu Brand building: part 1 – story of Consumer Persona).
Korisnici coworking prostora
Oni koji ne koriste coworking prostore
Kada smo završili posao razumevanja ko su potencijalni korisnici coworking prostora, počeli smo da radimo na tome kako da privučemo (a) kompanije i ljude koji imaju kancelarijski prostor za izdavanje i (b) kompanije i ljude koji imaju prazan prostor koji se lako može pretvoriti u kancelarijski.
Naše konačno rešenje bila je naša verzija „AirBnB-a za digitalne nomade (i one koji trenutno ne koriste postojeću ponudu)“, uz drugačiji pristup onima koji izdaju kancelarijski prostor u odnosu na AirBnB.
Ako ste zainteresovani da ovu ideju sprovedete u delo, javite nam se za više informacija.
