Povrat na uloženo vreme (ROIT)

U prethodnom tekstu ukratko sam predstavio koncept ROIT-a. Ovog puta podeliću zaključke o ovom konceptu koje godinama prikupljam, i lično i poslovno. Pored toga, objasniću kako vam ovaj koncept može pomoći da unapredite poslovne rezultate, ali i kako vam lično može pomoći da bolje koristite vreme (ili bar da razumete zašto ga ne koristite onako kako deklarativno želite).

Ispod je prilično jednostavna 2x2 tabela. Na X osi je „uloženo vreme“, odnosno količina vremena koju ulažete u određeni zadatak, projekat ili posao. Na Y osi je „povrat“, odnosno stvaran povrat na ostale raspoložive resurse, osim vremena.

Šta su „ostali raspoloživi resursi“? Podelio sam ih u 3 velike grupe: 1) veštine, 2) kapital i 3) mreža. Razlika između ovih resursa i vremena je u tome što je vreme ograničeno i konačno, a svi ostali resursi su obnovljivi. Veštine su sve one koje ste stekli i koje (nadam se) i dalje stičete. Kapital je nešto opipljivo: novac, akcije, nekretnine, posao itd. Mreža su ljudi koje poznajete, uglavnom oni sa kojima ste u redovnom kontaktu, ili oni na koje u nekim slučajevima imate uticaj. Dakle, povrat na Y osi predstavlja rast bilo kog od ostalih raspoloživih resursa tokom perioda ulaganja vremena koji posmatrate.

Kada napravite ovakvu tabelu, dobijate 4 tipa ponašanja, ili 4 persone. Nazvao sam ih: realista, idealista, strateg i vredni realista.

Kada mapirate temu kojom želite da se bavite kroz ovaj model, nemojte trošiti previše vremena na računanje vremena ili razlike u vrednosti resursa. Ova vežba treba da bude intuitivna, a detaljan proračun neće vam doneti drugačiji zaključak od „grubog“.

Realista

Koristi malo raspoloživih resursa (možda i zato što ih nema) da bi uz ograničeno uloženo vreme ostvario prilično mali povrat. Ovaj kvadrant zovem „realista“ jer u stvarnosti niko ne očekuje veliki povrat bez ulaganja vremena ili uz malo ulaganja, posebno ako nema velike ideje ili „tajnog sastojka“. I organizacija ili posao mogu biti „realisti“, na primer državne kompanije ili monopoli. Da li biste radili za „realistu“? Verovatno bi to bila „šetnja kroz park“ sa dosta slobodnog vremena, ali možda i sa ograničenim finansijskim mogućnostima i mogućnostima ličnog razvoja.

Idealista

Gleda pozitivnu stranu nečije priče, ideje ili predloga i spreman je da uloži ogromnu količinu vremena i ostalih raspoloživih resursa, a da pre „ukrcavanja“ ne da prioritet stvarnom povratu na ulaganje. Većina uspešnih preduzetnika na svetu počela je svoj put u kvadrantu „idealista“, a zatim prešla u „vrednog realistu“ i „stratega“. „Idealista“ se u mnogo slučajeva okružuje sličnim ljudima, a jasno bi imao koristi od „vrednog realiste“, „stratega“, pa čak i „realiste“. Slično tome, kompanije koje posluju kao „idealisti“ imale bi koristi od partnerske kompanije u kvadrantu „strateg“ ili „vredni realista“. Na primer, startap (kompanija „idealista“) imao bi koristi od saradnje sa kompanijom koja ima mnogo ostalih raspoloživih resursa (sa „strategom“), možda specijalizovanim konsultantom ili investitorom, ali i od kompanije „vrednog realiste“, na primer one koja pruža bilo koju vrstu autsorsing usluga koja mu je potrebna.

Strateg

Uz minimalno ulaganje vremena maksimalno koristi ostale raspoložive resurse da bi ostvario najveći povrat. Po prirodi ili izboru, ova osoba pažljivo bira organizaciju, partnere i partnerske kompanije, nalazi „vredne realiste“ ili „idealiste“ kao saradnike, spremna je da delegira, ali i da sama donosi brze odluke.

Vredni realista

Ulaže sve u svoju ideju, vreme i ostale raspoložive resurse, i ostvaruje povrat u skladu sa tim. Vredni realista je kolega sa kojim je teško, jer je njegovu posvećenost poslu teško dostići. Ključan je deo većine uspešnih organizacija, ali je često strog lider, direktan i unutar i izvan organizacije. Dobar u radu, prosečan u motivisanju, nije baš sklon da osnažuje druge.

Pošto smo utvrdili različite tipove ponašanja, odnosno persone ljudi i kompanija, fer je reći da svako vremenom može da pređe u drugi tip ponašanja i da se kreće u različitim pravcima. Kao i pojedinci, i kompanije mogu da promene tip ponašanja (doduše retko). Ponašanje vaše kompanije direktno je povezano sa ponašanjem većine zaposlenih i ključnih internih aktera (formalnih i neformalnih lidera i kreatora mišljenja). Ako se ne uklapate u kulturu kompanije, velika je verovatnoća da ćete se tokom rada tamo suočiti sa teškoćama. Kompanije često tvrde da podržavaju različitost u ponašanju i poslovnom i preduzetničkom razmišljanju, ali u stvarnosti samo malobrojne zaista „žive ono što propovedaju“.

Koji su ključni zaključci i kako vam mogu pomoći da vremenom unapredite ROIT?

1. Možete imati sklonost određenom ponašanju, ali to je samo sklonost

Svoj stav možete menjati vremenom, VI imate kontrolu. Nijedno od ovih ponašanja nije pogrešno. Postavite sebe u 2x2 tabelu sa svojim trenutnim projektom ili poslom, proverite gde ste bili pre 10 godina, projektujte gde ćete biti za 10 i više godina, i objasnite sebi zašto (zašto preferirate određeno ponašanje).

2. Preduslovi za natprosečan povrat na uloženo vreme

Ovo je jednostavno odnos između ulaganja ostalih resursa (ZAPAMTITE: veština, kapitala i mreže) i vremena, odnosno koliko ostalih resursa (moramo da) uložimo da bismo smanjili utrošeno vreme. Bez ova tri, bilo bi apsolutno neophodno uložiti dodatno vreme da bi se postigli rezultati. Napravite srednjoročni plan koji je izvodljiv, postavite ciljeve, pratite napredak i prilagođavajte ciljeve kako stičete i uvećavate ostale resurse.

3. Ako ste građeni za centra u košarci, verovatno niste za plejmejkera

Ako vam je određeno ponašanje dominantno, najverovatnije biste imali veliku korist od saradnje sa ljudima suprotnog ponašanja. Ako se okružite sebi sličnima, najverovatnije nećete moći da se snađete u drugačijim okruženjima i (stalnim) promenama. U 2x2 tabelu unesite ne samo svoju poziciju, već i poziciju svojih saradnika.

4. Znajte koji tip ponašanja ima organizacija u kojoj radite ili želite da radite

Ako je tip ponašanja organizacije u kojoj radite ili želite da radite drugačiji od vaše sklonosti, najverovatnije ćete imati trvenja na poslu. Pre nego što se pridružite, brzo mapirajte tu kompaniju u 2x2 tabeli da biste bolje razumeli moguće radno okruženje i odlučite da li vam moguća trvenja odgovaraju, i proverite da li se ta trvenja mogu „razmeniti“ za ostale raspoložive resurse.

5. U poslu znajte svoje mesto i gde želite da budete

Ako ste aktivni vlasnik ili aktivni većinski akcionar, napravite 2x2 analizu gde je vaš posao, ali i gde su vaši konkurenti. Zašto konkurenti? Postoji verovatnoća da je cela industrija u određenom kvadrantu. Mapirajte i svoje ključne zaposlene da biste razumeli kom tipu pripadaju. Da li vam je potrebna različitost u vašem poslu? Ako jeste, kako da privučete ljude koji se razlikuju od većine koju imate i kako da ih zadržite? Koji bi bili konkretni koraci? Na kraju, budite iskreni prema sebi i napravite plan gde želite da budete u budućnosti, pripremite akcioni plan i pratite rezultate.